"Welcome to Kabul" vozilo iz nekih drugacijih vremena...
Proslo je vec mesec dana kako su me preselili i moja soba pocinje da mi sve vise znaci. Osecam da sam prevazisao krizne trenutke pada zivotnog standarda i polako vremenom prihvatio teze uslove za zivot. I kupatilo mi vise ne znaci toliko samo da se ova Heder sa kojom ga delim malo pedantnije ponasa prema njemu. Neverovatno neuredna i za higijenu nezainteresovana stavlja me pred nove izazove. Ne znam kako uspevamo da se ne susretnemo 2 puta za mesec dana na ulazu u kupatilo ali sam zadovoljan zbog toga...
Prestao sam da idem ovde na veceru jer sam uspostavio mnogo bolji sistem: svako vece oko 19h kada se vracamo sa posla zamolim vozaca da stane do moje tzv. erotske pekare kako je ja zovem (jer ima crveno svetlo ispred) i kupim avganistansku pogacu. Cesto bude i vruca pa je jedemo i u dzipu dok se vozimo do "nasih domova". Svi se smeju sto je tako zovem, cak i vozac Avganistanac. Ipak je to tabu tema...
Kako se vreme pokvarilo od pre 15-ak dana ulice su postale uzasne. Nemoguce je da budes cist. Kad god izlazis iz dzipa, dotaknes pragove vozila koji su uzasno prljavi i umazes pantalone. O cipelama da i ne govorim. Nema asfalta ili preciznije, vrlo retko. Vozi se blatnjavim ulicama prepunim rupa i cak i asfaltirane se vise ne prepoznaju jer se blato nanosi sa svih strana. Vise puta mi je interesantno kako visoki menadzment izgleda na sastancima, a i ja sam isti, jer su umazani od prasine koje ima svuda u neogranicenim kolicinama a cipele blatnjave. To je tako normalno ovde da niko i ne obraca paznju. Interesantno je da imam lokalne kolege Avganistance koji dodju na posao u odelu, a onda izuju cipele, obuku gumene papuce i tako bosi u papucama provedu celo radno vreme. O vizuelnom izgledu bolje i da ne govorim...
Inace iako smo na 1.800m nadmorske visine vreme je ipak jos uvek pristojno. I dalje ima dosta suncanih dana a temperatura dostize oko 7 stepeni. Nocu se spusta do -3c. Nije strasno. Moja mala kineska kvarcna grejalica i dalje uspeva da se izbori sa temperaturom i da mi smlaci sobu tako da mogu da sedim a da nije neprijatno. Kazu da je bolje da su zidovi od blata jer bolje drze temperaturu. Naravno, uvek imam na sebi vise slojeva garderobe: podmajca, Majca sa kratkim rukavima, duks i zimska debela trenerka. Tako sedim u sobi...
Takodje sam shvatio da kada je vrlo hladno, mora da se zagrejes iznutra a ne garderobom, i da taj sistem prilicno dugo te drzi toplim. Vise puta ujutru za vikend kada mi je hladno, posebno na rukama jer radim na kompjuteru, izadjem malo napolje pa iskoristim da potrcim malo oko praznog petnaesto-metarskog bazena, budem na zimskom suncu pola sata i poslusam malo muzike na slusalicama. Zamislis da si negde drugde... Uspeva, a i nije vise hladno...
Uskoro cu kuci. Ostalo mi je jos 6 dana. Jedva cekam. Nadam se da nece biti neprijatnih iznenadjenja ovog puta. Ma mora da bude ok... Razmisljam sta bi mogao da kupim u Frankfurtu na putu do kuce jer imam 5 sati na aerodromu. Ma setacu i razmisljati kad stignem tamo, imam vremena...
Nigde nisam mrdnuo za ovih 40 dana, ni jedan restoran, ni jedan izlazak, 3 puta prodavnica, i moja slatka mala blatnjava sobica, kako je ja zovem, za sve ostalo vreme... Da si u Dubaiju u vrhunskom hotelu pa bi pozeleo da se vratis kuci...
Jos malo i izaci cu iz zatvora na zasluzen dopust, napuniti baterije, a onda je ipak lakse vratiti se u svoju celiju i nakon ulaska reci: "Zakljucajte i dodjite po mene za 45 dana."
