Slika nakon napada na UN guest house u Kabulu
Nakon nesrecnog dogadjaja 28/10, uspeo sam da se izvucem iz Kabula uz 2 blindirana dzipa i 1 naoruzanim pick-up dzipom sa mobilnim rotacionim mitraljezom pozadi. Agresivna voznja bez respekta za ostale, dovela me je bezbedno do aerodroma. Bio sam na sigurnijem...
U Kabul sam se vratio 12/11 gde sam zatekao malobrojnu ekipu UNDP-a. Od 240 International staff ostalo je nas 30-ak tzv. Critical staff. Ostalima je naredjeno da napuste Avganistan u roku od 48 sati. Usli smo u poslednju vanrednu fazu funkcionisanja UNDP-a. Nije ostao cak ni essential staff. Od 25 stranaca na mom projektu ostalo nas je troje - Programme Manager, ja kao Operations Manager i Anil - zaduzen za Kandahar sa stalnim boravistem tamo.
Izvrsena je procena bezbedonosnog stanja svih objekata u Avganistanu gde zivi UN staff, sa posetom specijalnog bezbedonosnog izaslanika UN-a iz New York-a, i doneta odluka da se dozvoli boravak i zivot UN staff-u u objektima koji su bezbedonosno oznaceni "A" kategorijom. Gradacija ide od "D" pa navise. Moja prethodna guest house oznacena je sa "C".
Istog jutra nakon dolaska smesten sam u UNICA guest house kojim upravlja UNDP. Prilicno umoran od neprospavane noci u letu i vremenske razlike od 3,5 sata imao sam sta da zateknem. Vrlo losa soba sa prljavim zidovima, klimom gde crevo klime izlazi napolje kroz razbijen prozor (iskljucivo za tu namenu) tako da je rupa 3 puta veca nego sto je potrebno i ulazi hladan vazduh, kratkim krevetom koji na zalost ima dasku kod nogu pa ne mogu da se ispruzim, zajednickim kupatilom koje delim sa vise soba, pogledom u zid kroz prozor itd. Bila je to vrlo mala soba bez mnogo svetla, prilicno depresivna... Izbora nije bilo. To je jedino sto imaju i rezervisano je za mene. Na sve to saznao sam da cu da placam 50% vise nego do sada sto me je dotuklo. Prilicno sam se lose psiholoski osecao. Nakon 2 dana prihvatio sam realnost i trudio se da budem zadovoljan svojim novim domom. I ostale sobe su bile slicne. Zidovi celog objekta su od blata, tek posle saznajem...
Na poslu vise nema toliko ljudi. Uvedeno je preventivno smanjenje i local staff-a. Danima smo dolazili samo desetak. Cela atmosfera je promenjena i govori se samo o pojacanim merama bezbednosti. Ucestvujem u tome. Delegiran mi je zadatak organizacije i sprovodjenja akcije sakupljanja i obezbedjenja privatnih stvari International staff-a u celom Avganistanu. Nije lako...
Bila je inauguracija predsednika Avganistana - Karzaija. Kabul je bio blokiran. Toga dan i aerodrom je bio zatvoren. Svi prilazi gradu su zatvoreni. Ne moze da se udje niti izadje iz Kabula. Hilari Klinton je dosla zajedno sa Richard Holbrukom. Danima je "White city" (zabranjeno svako kretanje, odlazak do kancelarije cak i blindiranim vozilima). U sobi i dvoristu ispred sam proveo 5 dana. Druzimo se i pretvaramo da je sve u redu. Konacno kraj i odlazak na posao. Opet mali broj nas jer nije potpuno skinuta zabrana.
Primecujem da oni koji su duzi period ovde teze podnose ovu licno vrlo tesku situaciju. Ovde su vec par godina ali nisu navikli na ovaka zivot i ovolike zabrane. Mnogi pricaju o odlasku odavde. Razmisljam da sam mozda i u prednosti...
Primecujem kod sebe da i dalje pozitivno razmisljam...
