Najvece svetiliste muslimana - Meka, Saudi Arabija
Ovaj mesec je bio drugaciji. Muslimanski sveti mesec Ramazan, mesec posta, molitve, milosti i praštanja, kada se oni prepuštaju tridesetodnevnom postu, uzdržavanjem od hrane i pića, ali i loših misli i dela od jutra do večeri. Postoji verovanje da se sa početkom meseca Ramazana kapije Dženta (raja) otvaraju, a kapije Džehenema (pakla) zatvaraju, a šejtani (đavoli) budu okovani.
Post je skriveno ispoljavanje vere i zbog toga je poseban jer, kažu, u njemu nema licemertva. Veruje se da tokom posta čovek preuzima neka božja svojstva, jer Bog ne jede, ne pije i nema potrebu za tim. Kada se predaju postu vernici znaju da to čine zarad Boga i da on za to posebno nagrađuje. Jelo i piće dopušteni su tokom čitave noći.
Nakon tridesetodnevnog ramazanskog posta, nastupa trodnevni Ramazanski Bajram, koji se smatra velikim praznikom u islamu. To su dani kada se vernici, sretni ispunjenim obavezama prema Bogu, vraćaju svakdnevnom životu.
Na svim televizijama, radio programima, ulicama, moglo se prepoznati da je sve drugacije.
Ustaje se pre izlaska sunca, oko 3 ujutru, iznosi dorucak i porodica okuplja. Jede se na podu, sa prostrtom musemom na sred prostorije i iznetim jelom stavljenim na nju. Sede prekrstenih nogu I jedu jer nakon izlaska sunca vise nece moci. Sve do njegovog zalaska ne sme se nista jesti, nista piti, nema svadja, ruznih misli, reci, postupaka… Ovo se posmatra kao prociscenje od svih vrsta grehova i nesto veoma sveto.
Ono sto je mene iznenadilo jeste da je kompletno radno vreme UN-a promenjeno u skladu sa tim i umesto da se pocinje sa radom u 8h i zavrsava u 16.30h sada Avganistanci pocinju u 7.30h i zavrsavaju u 15h. Mi, stranci, dolazimo kasnije i radimo kao i pre.
U kancelariji imamo posebnu prostoriju za molitvu. Nisam zapazio prvi mesec ali su mi kolege skrenule paznju da se puno zaposljenih moli. Kasnije saznajem da ne postoji ni jedan koji ne posti. Svi poste! Ako se ima u vidu da za UN ipak rade najnapredniji pripadnici mlade generacije Avganistana, studenti, univerzitetski obrazovani ljudi, sa diplomama, magisterijima itd, onda se moze zakljuciti koliko je snazno islamska vera prisutna na ovim prostorima.
Zar to nije stvar licnog izbora? Zar ne postoji tendencija da se sa edukativnim razvojem i menja odnos prema religiji? Zar se nista novo ne shvata i donosi sa putovanja po drugim zemljama, kontinentima, svakodnevnim druzenjem sa pripadnicima drugih kultura i naroda, razvijenijih zemalja kojima se stremi?
To jeste licni izbor i svako je vec izabrao! Postoje brojni kanali na televiziji koji se bave samo Islamom, objasnjavaju njegovu sustinu, koliko je lose ako si vodjen profitom, koliko je pogresan nacin zapadnog zivota, sta je to sto je lose kod drugih naroda a dobro u islamskoj veri… Od toga se pravi ideologija, formira misljenje, utice na mlade generacije… Na 1. kanalu kod mene je program na kome je 24 sata samo molitva. Na drugom je Islamski edukativni kanal. Vrlo cesto se vrsi direktan prenos iz Saudi Arabije, iz Meke – centra Islama, bez reportera, bez najave, bez informacija, samo slika kako hiljade ljudi kruzi oko Kabe i kako se moli! (Kaba je centralno svetiliste islama. Gradjevina u obliku kocke. Ona se danas nalazi u sredistu velike dzamije u Meki. Predstavlja za muslimane centar sveta. Smatraju da je ona prvo sto je Alah stvorio.) Jos puno takvih kanala nadalje koji imaju prevod na engleski pa moze da se prati molitva u titlu!
Juce je bio poseban dan, zadnji radni dan pre zavrsetka velikog posta. Drugacija atmosfera, uzbudjenje u kancelariji, svi nekud zure, spremaju se… U nedelju je i zvanicno neradni dan povodom velikog islamskog praznika – Bajrama. Jedan za drugim su ulazili u kancelariju i donosili zahteve za godisnji odmor kojim bi za 2 dana produzili taj praznik. Ja sam razumeo da je to veliki porodicni dogadjaj i da se ostaje kod kuce i proslavlja u svojoj porodici i sa najblizom rodbinom. Zvanicno je 3 dana. Bio sam veoma zbunjen jer su svi redom dostavili zahtev sto znaci da necemo moci da radimo 2 dana ako svi odu na odmor. Jednog trenutka sam poceo da se pitam da li oni to dostavljaju zahtev za godisnji odmor da im ja odobrim (kako zvanicno i treba da bude) ili me samo informisu da ta 2 dana nece doci? Ovo je kompletno drugacija sredina i posavetovan sam od stranaca da budem “cultural sensitive” sto u prevodu znaci – pusti ih neka idu jer neces ni moci da ih zadrzis! Samo bi stvorio dodatne probleme.
Juce, dok sam bio na sastanku sa Joanne, koja je Program Menadzer, se dogodilo nesto neobicno. Izasla je na trenutak do susedne kancelarije. Vratila se i saopstila mi da niko od Avganistanaca, kojih ima oko 40, nije u svojoj kancelariji i da su svi u sali za sastanke i mole se kolektivno! Nisam znao sta da kazem, ne mogu da verujem… Nekoliko Avganistanki se molilo u drugoj prostoriji jer se nikad muskarci i zene ne mesaju. Cak su i svadbe uvek u 2 sale: jedna za muskarce i druga za zene.
Vise puta prethodnih dana sam odlazio iz kancelarije kuci oko 19h. Zaboravljao sam da je to zalazak sunca i da je to poseban trenutak za sve, pa i nase dezurne strazare i vozace. Tih 20-ak minuta prekidaju sa radom, okupljaju na prostrtom cebetu u dvoristu nase kancelarije i veceraju. Joanne mi je rekla da se tada ne prekidaju i da se ceka da zavrse pa onda nastavljaju sa radom!
Do sobe, u kuci u kojoj zivim, vise puta nisam mogao da prodjem jer se mole neposredno ispred nje. Provlacim se izmedju i sa poluotvorenim vratima ulazim u svoju sobu. Oni molitvu ne prekidaju ni za sekund niti mi upucuju ijedan pogled.
Sinoc smo imali sastanak sa Nasirom koji je iz Mazar I Sharif-a na severu Avganistana i rukovodi nasom kancelarijom tamo. Mozda je malo mladji od mene ili tu negde. Dogovaramo se da napravimo posetu Joanne i ja pocetkom oktobra. Izuzetno ljubazno nam daje sugestiju da poseta ne bude kratka jer bi zeleo malo i da nam pokaze od grada i te sredine. Kaze da mozemo da odemo u neki restoran ali da zeli da nam organizuje veceru u njegovoj kuci sto mi ushiceno prihvatamo kao izuzetnu cast. Telefon mu cesto zazvoni i on prekida vezu. Jednog trenutka nam saopstava da ima 2 zene i da ga druga zove jer se brine da li je sve u redu sa njim jer je pre 1 sat sleteo u Kabul iz Kandahara kada se i dogodila velika eksplozija na samo par kilometara od nas. Joanne ga pita da li ga zove prva zena. Kaze ne, jer joj je rekao da ga ne zove! Smejemo se zajedno...
Da li je sve ovo samo religija? Da li je ovo licni izbor? Gde je granica izmedju religije i kulture? Mozda ovde i ne postoji… Mozda je ovo nacin zivota…put kojim generacije i generacije idu u njihovu buducnost… pa i samoubica koji se pre samo par sati razneo zaletevsi se kolima punim eksploziva u Italijanski vojni konvoj, ubivsi 6 Italijanskih vojnika, 10 civila, povredivsi preko 50, razorivsi kuce i zgrade u okolini…
Uradio je to kao sveti cin koji ce mu omoguciti da ode u obecani bolji i vecni zivot… u raj… kod Alaha.
Нема коментара:
Постави коментар