Working under pressure

U sobi sam. Juce od 17h poceo je policijski cas za zaposljene UN-a koji ce da bude na snazi narednih 6 dana. Razlog su izbori koji se odrzavaju sutra. Postalo je izuzetno nesigurno. Ujutru oko 8h je Kabul raketiran, cak su 2 granate pale na predsednicku palatu. U 13h drugi napad… 2 radnika UN-a su juce poginula kada je samoubica sa kolima punim eksploziva skrenuo direktno u vojnu kolonu vozila medjunarodnih snaga i “sebe aktivirao”. Rezultat 10 mrtvih i preko 50 povredjenih.

Razgovaram juce sa kolegom koji je iz Kabula. Kaze da je sada postal nesigurno i za njih same. Ne mogu vise da se krecu slobodno ulicama. Ne znas sta, kad, gde i na koji nacin moze da se desi. Vidim da mu nije svejedno i da izgleda zabrinuto. Dolazimo do zajednickog zakljucka: najbolje je ovog trenutka ne kretati se uopste.

To jei cilj Talibana. Da se svi povuku iz straha od napada. Da niko nigde ne izlazi, a posebno ne sutra kada su izbori. Obecali su da ce dati sve od sebe da onemoguce normalne izbore. Oni smatraju da su oni ti koji bi trebalo da vladaju, oni kojima je nasilno oduzeta vlast 2001. godine od strane NATO snaga samo 30 dana nakon 11 septembra 2001. godine.

Danas, nakon 8 godina od dolaska koalicionih vojnih snaga, na oko 30% teritorije Avganistana koalicione snage i Vlada imaju vrlo malo ili nimalo kontrole. Prakticno taj deo drze Talibani. Dve provincije gde je najteza bezbedonosna situacija su Helmand i Kandahar. Preko dana, ne teritorijom, vec samo naseljenim mestima i glavnim putnim pravcima, vladaju koalicione snage. Cim padne prvi mrak Talibani preuzimaju kompletno. Cak je i oko Kabula tako. Juce kolega Fazel nije mogao da otputuje za Jalalabad jer je zakasnio sa polaskom popodne i ne moze da stigne pre mraka. Nece moci da glasa zbog toga, on je iz Jalalabada.

Od 60% do 80% budzeta Avganistana cini medjunarodna pomoc. Ovde ne postoji PDV. A ko bi ga i placao, ko bi kontrolisao… Drzava nema prihode, infrastruktura je u rasulu, samo jedan grad u Avganistanu ima struju 24h i to je Herat, pre nekoliko meseci poceli su sa uvozom struje iz Tadzikistana tako da samo kucna domacinstva imaju struju u Kabulu, svuda su generator koji prave buku, u Kabulu je otvoren sistem kanalizacije kroz male kanale sa obe strane ulica… U gradskom vodovodnom sistemu je samo tehnicka voda, nema vode za pice, ona se kupuje…naravno, nju puni i pakuje COCA COLA!

Nasa kancelarija se nalazi u kvartu koji se zove Shahri Naw. U neposrednoj blizini je i eklsuzivno naselje tzv. novog Kabula u kome se nalaze fantasticne kuce, rekao bih palate. Jedna do druge, sa ogromnim zidovima i strazom naoruzanom do zuba, remek dela arhitekture… Dok se vozimo razrovanim, prasnjavim, zemljanim ulicama ne mogu da se nacudim kontrastu izmedju takvih velelepnih gradjevina iza kapija i katastrofalnom stanju gradske infrastrukture ispred kapija. Pitam odakle sve ovo i cije je i dobijam odgovor da su to ratni profiteri, najvislji drzavni politicari, i vojni komandanti. Unajmljuju se i dovode arhitekte iz Dubaija za projekte kuca!

Dok ovo pisem dobijam SMS – staff head count. Treba da odgovorim na poruku i potvrdim da je sve OK. Security department nas redovno prebrojava, od juce 2 puta dnevno.

U ovom okruzenju se ocekuje da radis maksimalno, brzo, efikasno i mnogo. Naravno da postoje rokovi, jasni ciljevi koje treba postici, donatori stalno zovu i ocekuju rezultate, Britanija kao donator zei da investira samo u Helmand gde su njihove vojne snage, Kandjani samo u Kandahar gde su njihovi, drugi imaju svoje specijalne zelje.

Oduvek sam se pitao sta to znaci raditi pod pritiskom… ovde sam nasao odgovor!