Talibani – najcrnji period istorije Avganistana

Taliban bije zenu na ulici jer se usudila da pomeri burku sa lica na javnom mestu

Talibani su se misteriozno pojavili na avganistanskoj politickoj sceni, takoreci niotkuda, sredinom 1994. godine u provinciji Kandahar, koja je bila utonula u haos i anarhiju. Tadasnji lider talibanske milicije, mula Mohamad Omar pricao je kako mu je u san dosao prorok Muhamed i zatrazio od njega da u Avganistan donese mir i iskoreni korupciju medju mudzahedinima. Clanovi talibana deklarisali su se kao studenti islama koji zele da u Avganistanu naprave pravu islamsku drzavu.

Vecina politicara Avganistana pa i sire je u to vreme bila spremna da zakljuci kako se konacno pojavila snaga koja je ce biti u stanju da okonca visegodisnji gradjanski rat koji se rasplamsao posle povlacenja sovjetskih trupa (SSSR prisutan od 1980 do 1990). Cak je i tadasnji izabrani predsednik Islamske Republike Avganistana, priznao talibane kao pokret ciji je cilj da iskoreni korupciju i nered. Talibani ce uskoro otkriti, medjutim, svoju pravu prirodu, brutalne milicije koja se sluzi mesavinom kalasnjikova, laznog islama, stranog novca i trgovinom opijumom kako bi vladala zemljom.

Pred najezdom vojnicki izuzetno dobro obucenih, organizovanih i disciplinovanih talibana padaju grad za gradom, provincija za provincijom. Kud god bi prolazili, talibani bi za sobom ostavljali tragove terora, spaljena sela, razrusene istorijske gradove poput Herata, zavodili nemilosrdan treror i represiju. Na hiljade avganistanskih muslimana je masakrirano, decaci i mladici korisceni kao "ljudski stitovi". Tadasnja Vlada okupila je razlicite organizacije mudzahedina sto su se uspesno borile protiv sovjetskih trupa, ali nije bila u stanju da se odlucnije i efikasnije suprotstavi talibanima

U septembru 1996, talibani su pobedonosno umarsirali u Kabul. Tom prilikom, na jednom kabulskom trgu ubijeni su javno bivsi predsednik Nadzibulah i njegov brat. Talibanski lider Muhamad Omar proglasava se liderom svih muslimana i zavodi nezapamceni teror. Uvedene su obavezne molitve pet puta dnevno. Zenama je naredjeno da ostanu kod kuce i ne idu na posao, zatvorene su zenske skole, fotografisanje je najstrozje zabranjeno kao i upotreba televizora. U Avganistanu nije bilo muzike, osim religioznih pesama i oda u kojima se hvale talibani. Neposlusnim gradjanima, talibanski aktivisti ulivali su svoje rigidne nazore u glavu, brutalnim batinanjem do besvesti na javnim mestima, javnim kamenovanjem za neposlusnost, muskarci su morali da nose brade...

Kolega mi je pricao da su merili duzinu brade na nacin da uhvate bradu sakom jedne ruke i ukoliko pretekne ispod znaci da je prihvatljivo. Svi decaci su morali da nose bele verske kapice i niko nije imao pravo na frizuru, samo kako kosa prirodno pada... Moj zamenik Zamir mi je ispricao da su jednom iznenada Talibani upali u skolu u koju je on isao, direktno na cas. Proveravali su kako ko izgleda i da li se pridrzava naredbi. Tada je bio aktuelan film „Titanik“ koji je on krisom kod kuce pogledao. Zeleo je da ima frizuru kao Leonardo di Kaprio pa se osisao tako da kad stavi belu kapicu ne vidi se da ima malo duzu kosu. Pedantno se osisao sa strane da ga ne bi primetili. Talibani su poceli sa kontrolom frizura u odeljenju. Nema devojcica jer je njima zbranjeno da idu u skolu navodno prema jedinom ispravnom islamskom tumacenju, samo decaci. Kada je dosao red na njega, drhtao je, dok mu je ovaj skidao kapu. Pripadnik talibana odmah je video frizuru i rekao: „Ooo, Titanik!“ Uhvatio ga je za kosu, povukao veoma jako levom rukom ka sebi predsvima i udario snazno u lice desnom rukom tako da se Zamir zateturao. Tog trenutka resio je da za njega vise u njegovoj zemlji nema zivota i u narednih nekoliko dana napustio Avganistan kao i oko 5-6 miliona njegovih sunarodnika. Iz Kabula se za 4 godine njihove vladavine iselilo preko 65% stanovnistva. U tom periodu, Avganistanci su bili drugi na svetu po broju raseljenih stanovnika.

Neposredno po dolasku, talibani su promenili zvanicno ime zemlje u Islamska Republika Avganistan, pomenili su zastavu i sa nje skinuli crvenu boju jer je ona "simbol djavola, socijalizma, krvi...".

Talibanski rezim priznali su samo Pakistan, koji su talibanske lidere proglasili za "pobozne ljude sa velikom ljubavlju prema islamu", Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Clanovi talibana regrutuju se iskljucivo iz redova najmilitantnijih sunitskih muslimana, pripadnika iz plemena koja nastanjuju ruralne predele na jugu zemlje. Zivot u izuzetno surovim uslovima primorao je ova plemena da primenjuju izuzetno stroge sankcije da bi ocuvali red i poredak u svom potpuno izolovanom i ogranicenom drustvu. U ovim sredinama zene nemaju nikakva prava i moraju biti pokrivene od glave do pete, cadorom koji ostavlja samo mali mrezasti otvor za oci. Ocevi, po pravilu, svoje kcerke prodaju kao neveste dok su jos devojcice, a cest je i obicaj da ih muzevi preprodaju kada ih se zasite. Poznato je da talibani "vole" mlade decake...

Za talibane se, takodje, tvrdi da ih finansira i pomaze Saudijska Arabija. Ne samo zato sto se u Avganistanu skriva danas najtrazeniji svetski terorista, saudijski multimilijarder Osam bin Laden. Neki, u odnosu prema zenama i civilizaciji, prepoznaju mnoge slicnosti sa tumacenjem islama koje je danas na snazi u Saudijskoj Arabiji. Ova interpretacija islama i Kurana osim talibanskog je i nacin vladanja saudijskih kraljevskih dinastija, i jedni i drugi upraznjavaju kaznjavanje odsecanjem glave ili udova lopovima ili instituciju "krvavog novca" kojim se sprecavaju krvavi obracuni i lanac osveta. Kao vrhunac cinizma, talibani se predstavljaju kao istinski muslimani koji zabranjuju pusenje, kocku, konzumiranje alkohola, dok istovremeno ne samo sto uzgajaju opijum, cime finansiraju svoje svete ratove, vec i prikupljaju ogroman harac od seljaka koji gaje ovu drogu iz sasvim drukcijih pobuda. Uz tvrdnju da islam "zabranjuje konzumiranje opijata, ali ne i njihovu proizvodnju i trgovinu", pod rezimom talibana proizvodnja opijuma dostigla je svoj procvat. Glavna polja maka nalaze se u provincijama Helmand i Nangahar koje su pod punom kontrolom talibana. Sirovi opijum preradjuje se, inace, u laboratorijama u Pakistanu.

Ne obaziruci se na apele iz sveta talibani su unistili svu kulturnu bastinu koja "nije u skladu sa islamom", ukljucujuci i dve dzinovske statue Bude stare nekoliko hiljada godina u Bamianu. Cak ni intervencija Saveta bezbednosti UN nije bila dovoljno ubedljiv razlog da talibanski lider, mula Mohamad Omar odustane od svoje monstruozne namere da s lica zemlje jednostavno zbrise neprocenjivo istorijsko nasledje. Predlagano je iz sveta i da se finansira gradnja ogromnog zida ispred statua koji bi ih kompletno zaklonio samo da se ne unistavaju. Nisu pristali. Akcija miniranja ocenjena je od strane talibana, na celu sa mula Mohamad Omar-om kao "cast za islam i narod" jer statue Buda poticu od strane druge religije.

Talibani su vladli Avganistanom izmedju 1997 i 2001 godine. Nakon napada 11. septembra 2001. godine na Svetski Trgovinski Centar u New York-u, u periodu kracem od 30 dana Amerikanci su usli u Avganistan i prekinuli vladavinu talibana.