Kabul - prestonica Avganistana

U Kabul sam stigao pre oko 15 dana. Izuzetno neprijatno i nemirno sletanje koje izaziva mucninu. Sleteli smo. Na pisti nekoliko civilnih aviona. Aerodrom je dosta prosiren sto se odmah vidi i u daljini se primecuju i brojni vojni helikopteri i avioni. Aerodromska zgrada je nova i poklon je gradu Kabulu od medjunarodnih donacija. Kabul se nalazi na 1.800 metara nadmorske visine, isto kao i Kopaonik. Kao da je u blagoj rupi izmedju visokih planina. Ova visina mu i pruza podnosljive uslove za zivot za razliku od drugih predela u Avganistanu. Klima je mnogo prijatnija i temperature se krecu leti oko 36-38c, a zimi ide i do -20c. Ima oko 3.000.000 stanovnika. Odmah primecujem neobicno mnogo ljudi sa naoruzanjem. U zgradi, van nje, okolo... Izlazim nakon pasoske kontrole i provere prtljaga. Kasnije shvatam da su zainteresovani samo za alkoholna pica jer je ovde zabranjen alkohol - i prodaja i konzumacija. Interesantno, imajuci u vidu da su najveci proizvodjaci opijuma na svetu i najveci preradjivaci heroina na svetu. Cekali su me vozilom, blindiranim dzipom Toyota koji je obavezan za kretanje svih UN international staff po gradu. Vozilo je ogromno, tesko oko 5.000kg zbog blindiranja. Kada se kucne u staklo nikakav zvuk se ne vraca vec kao da kucas u beton. Vrata su teza od 40kg pa mi je trebalo nekoliko dana da shvatim da je potrebno snazno da ih guram da bi ih otvorio. Do zabune je dolazilo jer vrata vozila moraju non-stop da budu zakljucana zbog potencijalnih kidnapovanja. Objasnjeno mi je da je mguce da kad se zaustavis u saobracaju neko pridje i izvuce te napolje ako nisu zakljucana. Takodje, zabranjeno je otvaranje prozora jer moze neko nesto da ubaci u vozilo. Nije bas prijatno na 38c i pored klime, posebno kad se tek podje... Jedan dzip kosta US$160.000. Voze me do mesta gde cu biti smesten. Posmatram grad i prekida me u mislima glas mladog Avganistanca koji me je sacekao sa vozilom gde kaze: Vidis, ovo je nov put, skoro je napravljen, kako ti se svidja? Odgovaram potvrdno jer je stvarno odlican, tip bulevara, doduse bez saobracajnih traka. Nema ih nigde, njima ne trebaju... Pravila ne postoje. Mozda pravilo drskijeg... Stalno je ruka na sireni i nonstop se koristi. Vidim mnogo naoruzanih po ulicama, shvatam da su to sve obezbedjenja objekata.

Smesten sam u tzv. Guest house. u centralnom delu Kabula. Tako su mi rekli, ja verujem jer je setnja zabranjena. Ulazimo 5 minuta 15 metara. Prvo se dize rampa debljine bandere, dize je naoruzano obezbedjenje sa spoljne strane objekta. Ulazimo duzinom vozila do ogromne metalne kapije. Spustaju rampu iza nas. Prilazi drugo obezbedjenje koje pre ulaska uzima nego ogledalo na dugackoj sipci i pocinje da posmatra vozilo odozdo. Iako je UN vozilo i nema sanse da je bilo kobilo sta stavio jer je vozac bio nonstop u njemu pregled je obavezan. Nakon toga trazi da se otvori motor. Razgleda da vidi da li ima nesto neobicno. Mi ne izlazimo niti otvaramo prozore. Cutimo. Shvatam da je to normalna procedura. Nakon toga prilazi vozacu i kroz prozor pokretom ruke trazi nam legitimacije da vidi ko smo i sta zelimo. Vozac mu govori nesto i on otvara kapiju. Ulazimo vozilom izmedju 4 ogromna zida. Visestruki pojasevi bzbednosti. Sada vec propisno legitimisanje. Nakon toga otvaraju jos jednu kapiju i ulazimo u veliko dvoriste gde ima jos UN vozila. Primecujem naoruzana 2 strazara koji stoje na 10 metara od nas u teget uniformama i kasnije saznajem da su unajmljeni profesionalci sa Tajlanda. To je unutrasnje obezbedjenje.

Nivo bezbednosti je na najvislji moguci. U celom Avganistanu vlada Security Phase 3. U prevodu: slobodno kretanje nije dozvoljeno. Gradacija ide od 0 do 5 i Phase 4 predstavlja napustanje zemlje od strane svih stranaca osim esencijelnog staff-a zbog pogorsanja bezbedonosne situacije. Phase 5 je poslednja faza i podrazumeva hitnu evakuaciju svih preostalih i beg avionom iz zemlje.

Levo pise Bunker u slucaju napada, desno vidim ogromne nasipe od peska stavljene ne samo na prozore restorana vec i na sve spoljasnje zidove. Soba u kojoj zivim nije bas Hayat ali je podnosljiva. Mracna je malo vise a namesaj je star, vidi se da je krecena. Kupatilo nije u sastavu sobe vec u hodniku. Staro...

Cena je neverovatno visoka US$65 samo za smestaj. Dorucak US$5, rucak US$6, Vecera US$8, Internet US$2 dnevno itd. Skupo je jer puno kosta ovakvo obezbedjenje...